Видети свет, а бити свој. Прећи границе, а вратити се кући. Ужице има срећу што може да се поноси књижевником који је поставио камен међаш модерне књижевности у Србији, а опет се стално поносио и враћао својим изворима. Можда га је трагични крај живота заувек гурнуо међу оне који се заборављају, који се не налазе у уџбеницима, али Ужице се никад није одрекло свог сина. У знак сећање, доделило му је и пролаз на месту где се налазила његова кућа, али и нешто дуготрајније и сталније – књижевни конкурс који расписује годинама библиотека за најбољу необјављену приповетку.

Манифестација Ера културе се дичи што је Ускоковић међу лучоношама и посветио му је и изложбу ,,Vitae fragmenta“ и Научни скуп ,,Књижевно дело Милутина Ускоковића“. Намера учесника научног скупа ,,Шта је Ускоковић нама и шта смо ми Ускоковићу данас” је да се окупљају сваког јуна, на дан рођења писца, и говоре о животу и делу највећег ужичког писца до Првог светског рата, чему је посвећена и изложба отворена на тргу.

-Уводни део изложбе се односи на његову породицу, на порекло одакле је кренуо и шта је понео са собом што је уткао у своје књижевно дело. Оно што га је посебно обележило за цео живот то су два града, а то је Ужице као град рођења и Београд у коме се он формирао – навела је Анђа Бјелић, коаутор изложбе о Милутину Ускоковићу.

Поникао из сиромашне породице, где се према сећању једна оловка делила међу једанаесторо деце, Ускоковић је још као гимназијалац почео да пише, нашавши се почетком XX века међу ауторима који су означили почетак модерне у српској прози. Увео је на велика врата у српску књижевност појам и значењску одредницу градске приче или београдског романа. Али, Ускоковић није само писац романа, он је писац и великог броја приповедака које су својим великим делом везане, тематски везане, за Ужице и у којима је Милутин Ускоковић управо насликао ту маловарошку средину коју је посматрао и у односу према Београду.

Градоначелница Ужица, др Јелена Раковић Радивојевић, подржала је идеју да управо Ускоковић буде један од лучоноша и личности, које ће заузму значајно место у години Престонице културе.
-Нимало лаког живота и животног пута, али јединственог израза и приповедања, његов лирски темперамент у себи је садржао одређену дозу сентименталности. Припадао је новој генерацији младих српских писаца који су напуштали традицију српске реалистичке прозе, угледајући се на модерну европску литературу. Велики допринос његовог стваралаштва остаће дуго упамћен, препричаван и цењен – у Ужицу које је, многим великанима, било и полазна и тачка повратка – нагласила је градоначелница, говорећи о Ускоковићу.